JOAKIMINTERFEST 2014 – 9. Međunarodni pozorišni festival u Kragujevcu

Posted by | October 14, 2014 | Aktuelno | No Comments

ornament

U Knjaževsko srpskom teatru u Kragujevcu osnovanom 1835. godine, ove godine je održan Međunarodni pozorišni Festival pod nazivom “9. Joakim Interfest”. Gospodin Goran Cvetković je selektovao predstavu Narodnog pozorišta Kikinda “NOSOROG” Ežena Joneskoa u režiji Snežane Trišić, predstava je odigrana 10. oktobra. Sinoć 13. oktobra je Festival završen i po odluci stučnog žirija naše pozorište je dobilo tri prestižne nagrade:

1. ZA NAJBOLJU REŽIJU – Snežana Trišić

2. ZA NAJBOLJU ŽENSKU ULOGU –  Marina Vodeničar

3. ZA NAJBOLJU MUŠKU ULOGU – Đorđe Marković

 

OBRAZLOŽENJE ODLUKA ŽIRIJA 9. JOAKIMINTERFESTA velikiplakatinter2014
Žiri Devetog JoakimInterFesta, u sastavu Isidora Rajković, Marko Sosič i predsednik Zlatko Paković, odlučio je jednoglasno i jednodušno da dodeli sledeće nagrade:

  1. Joakimova nagrada za najbolju glumicu pripada Marini Vodeničar, za ulogu Dejzi u predstavi „Nosorog“, Ežena Joneska, u produkciji Narodnog pozorišta Kikinda. U predstavi koja govori o izvršenju besmislenog naloga, koji se, kao i svi nalozi svih diktatora ovog sveta, uvek predstavlja kao prirodna stihija, Marina Vodeničar, izrazila je i svu ljupkost opasnog opravdanja koju ljudska bića iznalaze da bi tom besmislu pripisala razlog, ali, istovremeno, i kritički odnos prema toj ljupkosti. Njena igra primer je udvojene motivacije – motivacije lika i motivacije glumca. Lik veruje u opravdanost svoje pogrešne odluke. Glumica zna i da je ta odluka pogrešna i kako da to pokaže, a da njen lik ostane iskren. To je provalija između istine i iskrenosti. I to je umetnost Marinine glume ovde i sada.
  1. Joakimova nagrada za najboljeg glumca pripada Đorđu Markoviću, za ulogu Žana u predstavi „Nosorog“, Ežena Joneska, u produkciji Narodnog pozorišta Kikinda. Đorđu Markoviću pošlo je za rukom da monstruozni čin preobražaja čoveka u nosoroga, pojedinca u krdo, glumi kao jednostavnu dečju igru. Spojivši ono smehotresno sa užasnim, veselo sa strašnim, strogu komičku formu sa fluidnim tragičkim sadržajem, Marković je otelotvorio duh groteske, u svom čistom vidu, kao duh našeg vremena.
  1. Joakimova nagrada za vizuelnost pripada scenografu Krsti Džidrovu i kostimografkinji Mariji Pupučevskoj, u predstavi „Naš razred“, Tadeuša Slobođaneka – produkcija Teatar za deca i mladinci iz Skoplja. Scenograf Krste Džidrov i kostimografkinja Marija Pupučevska pretvorili su vreme u prostor. Vreme tragičnog istorijskog zbivanja u poljskom selu Jedvabne, u kojem su 1941. godine meštani na svirep način ubili 1.600 svojih sugrađana Jevreja, ne obazirući se čak ni na uzrast, uskrsnuli su kao estetski čin na malenom prostoru scene skopskog Teatra za decu i omladinu. Njihovo dinamičko scenografsko i kostimografsko delo obuhvata i glumačku igru – pokret i gestu svakog pojedinačnog glumca, pokrete i geste glumačkih grupa. To je živi prostor.
  1. Joakimova specijalna nagrada za kolektivnu igru i društveni angažman pripada glumačkom ansamblu predstave „Trpele“, Beogradskog dramskog pozorišta. Jadranka Selec, Danica Ristovski, Nataša Marković, Milena Pavlović Čučilović, Milica Zarić, Paulina Manov, Slađana Vlajović pokazuju šta je to društvena odgovornost glumca danas i kako se na nju, sa pozorišne scene, nagovara publika. Nije, naime, stvar u tome da se tek igra jedan komad sa društveno važnom temom, kakva je, bez sumnje, zlostavljanje žena, nego to da društveno angažovana predstava nastaje tek kad svaki glumac, svaka glumica, sopstvenu brigu nad problemom i sopstvenu želju da se on reši pretvori u alatnicu za sopstveni glumački izraz. Ansambl predstave „Trpele“ uspostavio je sinergiju ovih briga i ovih glumačkih iskaza, čistih kao suza.
  1. Joakimova nagrada za najbolju režiju pripada Snežani Trišić za predstavu „Nosorog“, Ežena Joneska, u produkciji Narodnog pozorišta Kikinda. Snežana Trišić ostvarila je, jasno i razgovetno, svu potencijalnu pozorišnu kompleksnost Joneskovog dramskog dela „Nosorog“. To jeste delo o apsurdu postojanja čoveka i sveta, kako se o tome uobičajeno govori već pola veka, i mi smo, gledajući ovu predstavu, taj apsurd osetili kao da ga dodirujemo sopstvenim prstima, ali, još više od toga, Trišićeva nam je otkrila i tajnu tog apsurda, da on postojanju daje i samu želju – želju da se voli i da se igra. Pred nama je ljudski apsurd, koji uliva strah u kosti, pukao ovde kao vidik ka vrlini da se, protiv stihije straha i nasilja, može živeti hrabro.
  1. Joakimova nagrada za najbolju predstavu u celini pripada delu „Naš razred“, Tadeuša Slobođaneka, u režiji Vladimira Milčina, produkcija Teatar za deca i mladinci iz Skoplja. Predstava „Naš razred“, reditelja i učitelja režije i glume Vladimira Milčina, veliki je školski čas dramske pozorišne umetnosti. Svi elementi pozorišnog dela u njoj su dovedeni do vrhunca, prožimajući se tako i toliko da postaju ono drugo. Pred našim očima kostim se pretvara u glumačko umeće, glumačko umeće u arhitekturu, scenografija u muziku, muzika u reč, reč u sliku, slika u misao, misao u glumu. Eto, to je veliko zajedničko umetničko delo. U njega je ugrađeno ogromno rediteljsko iskustvo, najređe vrste, i autentični entuzijazam mladih glumica i glumaca, ali, bez euforije. Taj entuzijazam  pretvorio se u mudrost, kao što se vreme pretvorilo u prostor.

U Kragujevcu, dana 13. oktobra 2014. godine.


Leave a Reply

Your email address will not be published.