“Mister Dolar”

Posted by | March 09, 2016 | Aktuelno | No Comments

ornament

“Mister Dolar”

Subota 12 mart u 20 sati

Branislav Nušić: Mister Dolar

režija: Snežana Trišić

Adaptacija teksta: Dimitrije Kokanov i Snežana Trišić
Scenografija: Marija Kalabić
Kostim: Milica Grbić Komazec
Muzika: Irena Popović
Dramaturg: Dimitrije Kokanov
Koreografija: Andreja Kulešević
Korepetitor: Nemeš Nađ Anita

Uloge:

MATKOVIĆ naslednik i vlasnik hotela „Dolar” – Marko Makivić
ŽAN konobar u hotelu „Dolar” – Milan Vejnović
NINA ćerka gospodina predsednika stranke – Minja Peković
MARIŠKA konobarica u hotelu „Dolar” – Jelena Mihajlović
GOSPODA ČLANOVI I PRIJATELJI STRANKE:
GOSPODIN PREDSEDNIK STRANKE 4S – Jovan Ristovski
GOPOĐA U ODNOSIMA S JAVNOŠĆU ili PR – Suzana Vuković
GOSPODIN SA BOGATIM NASLEDSTVOM – Srđan Sekulić
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA – Vladimir Grbić
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE – Miloš Stanković
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM – Kristina Jakovljević
GOSPODIN SA VELIKIM ZASLUGAMA ili AKADEMIK – Zoran Bučevac
GOSPODIN U KOMUNIKACIJI S GOSPODOM BOGOM ili
SVEŠTENIK i GOSPODIN ŠEIK – Ljubiša Ristović
GOSPOĐA SA GLASNIM ŽICAMA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE  
i GOSPOĐA POŠTENA RADNICA u čarapari – Vesna Kljajić Ristović
GOSPOĐA MODEL ŠANEL – Snežana Jakšić
GOSPODIN KREATOR JAVNOG MNJENJA  ili UREDNIK – Branko Lukač

VRLO POLITIČKI NUŠIĆ
Smatra se da je Nušić napisao nekolko velikih komada – POKOJNIK, GOSPODJA MINISTARKA, SUMNJIVO LICE, OŽALOŠĆENA PORODICA, DR UJEŽ i – gotovo! Ostalo su mali komadi, male komedije, ili čak i neke melodrame – TAKO JE MORALO BITI, na primer, od kojih se ne očekije mnogo – ili skoro ništa! Ove pomenunte velike komedije, osim naravno, celovitog i temeljnog Pokojnika – su ono što pravi Nušić jeste – veseli kritičar, dobri duh srpske palanke, čovek koji vadi praziluk iz zadnjice srpskih trgovaca i vidjenijh ljudi i trlja njime nos toj smešnoj novoj klasi, koja puna sebe, ne vidi koliko je sitna i prazna. Ali Nušić NE MRZI nikoga – ne prezire, ni Ministarku koja je nedotupavna i opijena bolesnom ambicijom, ne mrzi glupe i dosadne naslednike, koji se pretvaraju da su blizak rod umrlom trgovcu, a ovamo gomila lupeža, ne mrzi ni lažne doktore i njihove ambiciozne očeve, ne mrzi isforsirane, samozaljubljene sifrežetkinje, koje šetaju evropsku modu po blatu srpske zabiti – ne, on ima razumevanja za sve njih i svi su oni vrlo SIMPATIČNI!
Medjutim u takiozvanim, malim komadima, KIRIJA, PROTEKCIJA, OPŠTINSKO DETE, SVET, VLAST. PUT OKO SVETA i napokon – MISTER DOLAR – tu Nušić sebi dopušta opasne društvenen žaoke, krijući se iza nerazvijene forme i nedovršenosti strukture komada. To su, skoro bi se moglo reći – CRTICE, ali opasne i gorke crtice iz presnog, surovog i strašnog života ušasne sirotinje, čak i u redovima sitnih državnih činovnika, koji se igraju letovanja sa svojom decom, koju nikad neće odvesti ni u Vrnjačku Banju, a ne kamoli na more!…Put oko sveta je – iako obimom duži komad, takodje zbir crtica malih karaktera, punih gadnih osobina, a sve je mmaskirano njihovim različitim govorm, tako da može da bude i smešno, iako je jako jako žalosno. Protekcija, Vlast, Svet – sve su to ujedi ose, ili čak i stršljena, u mračno tkivo moralno propalog društva, a sve skriveno jednostavnošću i lakoćom stila, tobožnjom nedovršenošću i kroki-dramaturgijom. Znao je Nušić – da, ako krene da razvija teme koje ga ZAISTA bole, neće dugo ni pidsati, niti će dugo biti igran – a to mu je naravno, bilo najvažnije! Pa on je bio komediograf, a komedja bez smeha i naklonosti publike, postaje groteska! Tek je u poslednjoj svojoj dramsko-ironijskoj komediji POKOJNIK, napisao šta stvarno misli o svom okruženju – o lopovima u svim sferama društva, o opštoj korupciji, o raspadu morala, o neodgovrnosti sujetnih intelektualaca, o kriminalu koji vlada tamo gde bi trebalo da bude patriotizam i čestitost….I, ubrzo je umro, a sve što je predvidjao – evropski fašizam – došao je i uništio sve!
Tako i u furioznoj komediji MISTER DOLAR, Nušić, samo lako i spolja – zakači glavne teme korupcije i nemorala u svom okruuženju. Već se cela radnja i dogadaja u hotelu DOLAR – znači sve je na prodaju i kupovinu i samo je dolar mera stvari u svim odnosima. Nekada je to vrlo dobro igrao, rano, tragično preminuli Slobodan Bob Djurić u prilično pompeznoj režiji Miroslava Belovića – sve je izgledalo kao da se radi o jednom starom i propalom – prošlom društvu, pa je sva vrednost predstave bila razigrana figura fascinantnog Boba Djurića! Predstava rediteljke Snežane Trišić, dramaturga Dimitrija Kokanova i skoro celog ansambla Srpske Drame Nartodniog Pozorišta-Nepsinhaz iz Subotice – nešto je sasvim drugo! To je savremena politička groteska – sasvim lako čitljiva i opasna – gorka i neumoljivo surova! To je predstava o PARTOKRATIJI! Tim jednostavnim ključem – ceo komad je rešen sa lakoćom – dalje se on sam razvija – bogato, razigrano, groteskno, kao pravo društveno – političko ogledalo. Predsednik Kluba – postao je Predsednik Stranke – igra ga sa zanosom i velikom komičarskom veštinom, odlični Jovan Ristovski – sasvim se uklopio u ritram i tempo mladjeg ansambla. Legendarnog Žana – konobara koji, tobože dobija veliko nasledje iz Amerike – odlično i okretno, okrutno i samoironnično igra, sa velikim smislom za grotesku – Milan Vejnović. Matkovića, naslednika i vlasnika hotela Dolar, koji iskonstruiše – radi zabave i pouke, celu lažnu ujdurmu oko Žanove nove društvene nuloge – igra – sa brehtovskim otklonom, vrlo prisutni i odmereni Marko Makivić. Kćčerku Predsednika stranke, koja treba da se uda za bogatog naslednika – koketno i okretno, sa dubokim razumevanjem za stil i žanr, igra odlična Minja Peković. Još desetak glumaca i glumica, odigralo je predstavnike svih slojeva društva – sveštenik, ali i Šeik koji će doneti investicije, bio je odlični Ljubiša Ristović, Zoran Bučevac je igrao jednog takvog Zaslužnog Akademika sa bradom, Vesna Kljajić Ristović igrala je i odlično pevala, lik Žene sa glasnim žicama i tajnim nadama…i tako dalje – sve je bilo zastupljeno i sve je bilo ubedljivo – ali gorko-smešno i gadno-jasno…tačno kako se to radi u groteski.
Direktorka Srpske Drame, rditeljka Olivera Djordjević, nije se uplašila vike oko prethodne premijere – KOŠTANE Bore Stankovića, u režiji Andraša Urbana – nije se uplašila optužbi da preduboko ulazi u kritiku nacionalnog mentaliteta – ne – otišla je sa ovom predstavom u režiji Snežane Trišpić, još i dalje! U kritiku – oštru i ISTINITU, a to je jedina prava – BESTPOŠTEDNA KRITIKA, koja može i da probudi nekoga i uputi društvo na preispitivanje, što možda, urodiu i plodom popravke stanja! Takvo pozorište vredi raditi – to je stvarnost u koju se pozorište uključluje i gradi je – a nije ukras buržoaskke uspavanosti, koja zapravo znači EKSPLOATACIJU i saučesništvo u moralnom kolapsu oko nas! Glumci Srpske Drame iz Subotice, pokazali su da znaju i da musle i da rade na sceni – da pevaju, da igraju, da jasno prkažu svom vremenu baše nejgovu sliku u ogledalu. Bertolt Breht se ne bi postideo ove iskrene i tačne, a pozorišno vrlo, vrlo razigrane i uspešne predstave – u skromnom, ali jasnom dekoru Marije Kalabić, sastavljene samo od nekoliko sijalica, koje bi trebalo da nam osvetle put, ako ga ikad nadjemo… i u kostimima, mudrim i markatnim, Milice Grbić Komazec. Muzika Irene Poović doprinela je stabilnosti i atmnosferi, ali i dramaturgiji predstave. Sve je bilo ODLIČNO i nadam se daće biti i dugovečno! ČESTITAM!
Goran Cvetkovićč, Radio Beograd 2
bottom

Leave a Reply

Your email address will not be published.