Prvi dan Teatar festa: NOSOROG, Narodno pozorište iz Kikinde

Posted by | November 04, 2014 | Aktuelno | No Comments

ornament

Četvrtak, 6.11. u 19:30 sati
7. TEATAR FEST U RAKOVICI OTVARA PREDSTAVA NARODNOG POZORIŠTA IZ KIKINDE “NOSOROG” EŽENA JONESKA U REŽIJI SNEŽANE TRIŠIĆ

Režija: Snežana TrišićNosorogrepertoar
Scenograf: Darko Nedeljković
Kostimograf: Mirna Ilić
Dramaturg: Bojana Marić
Kompozitor: Srđan Marković
Dizajn zvuka: Jakov Munižaba

 

Glumci:
Marko Gvero – Beranže
Marina Vodeničar – Dejzi
Đorđe Marković – Žan
Nikola Joksimović – Logičar, Didar
Dragan Ostojić – Kelner, Botar
Slavoljub Matić – Stari gospodin, Gospodin Papijon
Marija Ostojić – Gospođa Bef
Miljan Davidović – Funkcioner
Jožef Pocik, Milan Vujić – statisti

Nosorog je čovek primljenih ideja. U komadu sam se prosto trudio da prikažem jedno ideološko zagađenje. Prvi put sam ga doživeo u vreme kada je inteligencija postepeno postala nacistička, antisemitska.

Ežen Jonesko (1909-1994)

 NOSOROG – apsurdistička igra Ežena Joneska u režiji i adaptaciji Snežane Trišić – NARODNO POZORIŠTE, Kikinda

SVI SMO MI POMALO NOSOSROG

Sećam se jednog izbornog plakata Miloševićeve Socijalističke partije, na kome je kao glavni slogan za privlačenje glasača – ionako oduševljenih njegovim Pirovim pobedama po ratištima bivše Jugoslavioje – SVI SMO MI POMALO SOCIJALIOSTI! Sad se više ne sećam koliko je uspešan taj slogan bio i koliko je privukao stvarnih i lažnioh glasača, ali sećam se kako je vodja te partije završio – u sudskom zatvoru Medjunarodnog suda za ratne zločine u Hagu! Nažalost, mnogi koji su slepo sledili njegovu ideju i podržavali istu tu politiku, zbog koje je ovaj bezdušni i netalentovani samodržac, sudjen – umesto da mu se u tom zatvoru pridruže – ostali su i na slobodi i na političkoj sceni i igraju se politike i dalje. No, tako vam je to – kad krene neka pošast, neka zaraza, neka huka i halabuka – onaj koji je to sve pokrenuo, jedno vreme je veliki heroj, njegovi se zločini i prevare, razna nasilja i podmetanja …smatraju uspešnom politikom i veštinom osvajanja! A kad stvari – uobičajeno, krenu naopako, kad ta kula od prljavih namera i gadnih postupaka, počne da se osipa i preti joj kraj – malo po malo, sledbenici se razbeže, a na ledini ostane ON SAM i plati za sve, dok se drugi mirno razbaškare, tražeći NOVOG bolesnika koji će ih toliko omadjijati, da njega stave na čelo svoje horde osvetnika, ili osvajača, ili zaštitinika, ili pravednika, ili popravljača sveta. Pa sve tako u krug – otkad je sveta i veka!

Ne kažem ja da se o ovoj priči zna malo – ali iako je ova priča više puta isporičana, uvek ima dovoljno ljudi koji se iz svog malog, sitnog života, brzo ili malo sporije – UKLJUČE u vrtloge istorije, pogotovo ako vide da im je to korisno…Tamo ima jedna dobra kuća i u njoj žive nevernici…protivnici…izdajnici…i lepo bi bilo da ja tu, kao pravoveran…kao naš…kao oslonac – živim, umesto njega!…I – ode ovaj u Aušvic, na Goli otok, na dugu robiju, ili jednostavno, na streljanje – metak u čelo, ili u potiljak i gotovo! I tako ono što je bilo njihovo – nezasluženo i oteto – postaje NAŠE, sasvim legalno i legitimno…Do sledeće prilike i istroijskog okreta velikog točka. Ežen Jonesko je, ne samo shvatio tu priču, što za njega kao Rumuna, nije bilo mnogo teško, nego je bio voljan, što je bilo mnogo teže – da o tome napiše jedno od svojih najoriginalnijih scenskih rukopisa – NOSOROG! Tu se, u tom delu lepo oslikava kako nastaje BOLEST – moći snage, koja, jednog po jednog TRUJE sitne gradjane i izmešta ih iz njihove svakodnevne zgubidan-udobnosti – prebaciuje ih u svet obračuna i poniženja, u svet služenja slepoj sili – oličenoj u jednoj životinji neobične snage i razornosti – NOSOROGU! Kad je jednom uhvatio shemu komada – ostalo mu je samo da poredja duhovite apsurdističke sličice – pa nosorog ovde, pa nosorog onde – uvek tamo gde ga niko ne očekuje – napada, protrčava, ruši, krši…ali i osvaja i preuzima – sve što je bilo nekako onako – obično i besciljno, postaje baš ovako – potrebno, poredjano, postrojeno i moćno! Dok nosorog ne postane SVE – zauzme ceo prostor postojanja i mišljenja i izvan njega ne ostane niko i ništa.

Predstava Snežane Ttrišić i Narodnog Pozorišta Kikinda prati pažljivo tok tog zahuktalog preobražaja – sličice apsurdističke basne su razigrane i maštovite, razorna snaga nosoroga, preti iz pozadine scene – viri iz velikog rama, kao uvećana slika nekog predsednika, diktatora, suverena, generalisimusa… i najavljuje iščekivani totalitarni upad – na kraju predstave i fizički se ta velika figura – odličan rad vajara Milivoja Žarkovića – ušeta na scenu i osvoji je apsurdistički i stvarno, do kraja. Šta se sve tu u medjuvremenu desi, to je cela predstava, puna duhovoitih scena i oneobičenih karaktera. Svi su naravno – pomereni u nekom pravcu – ali svako je uhvaćen u nekom momentu krize – lične, zajedničke, identiteta, ideje, zanosa…stvarne, izmišljene ili indukovane. I baš u tom raskoraku ispraznosti – u gradiću kao na dečjem crtežu – sa kafanicama i crkvicama, sa biciklistima i biciklistkinjama, sa šeširićima i sa košuljama na cvetove, sa pijancima i službenicima u prolazu….zatutnji topotom nezadrživog osvajanja – NOSOROG! Otkud ovde ko nas nosorog?…Pa je li to afrički jednorogi ili azijski dvorogi…ili obrnuto?…Pa je li ga ko video ili ga samo čujemo?…Zgazio je mačkicu, polomio je ovo i polomio je ono…Pa ih je sad nekoliko, pa cela horda…ili je to ovaj isti samo se brzo kreće…I sve tako to, dok ne počne OPREDELJIVANJE – za i protiv nosoroga…pa prihvatanje i podaništvo, stvaranje čvrste veze sa Novom Snagom koja postaje odlučna i zato joj verujemo! Mi postajemo NAŠI! A oni će biti njihovi – i eto ti NOSOROGA da to rešava! Tu silu koja se iznenada pojavljuje i rešava sve, možemo zvati kako god hoćete, ali Jionesko joj je našao duhovitu formu, a Snežana Trišić sa ansamblom Narodnog Pozorišta Kikinda, uspela je da iscizelira crtice sitnih karaktera i da sa glumcima predstavi mali svet sitnog gradjanina, koji se sreće sa tom silom i menja se. Glumci su našli stil zakučastog, grotesknog sitnog realizma, da se podsmehnu i sili i slabosti i sebi i nama – sve je delovalo pomalo naivistički iskreno i iščašeno zabezeknuto! Karakteri su prikazani kao nedorasli i nespretni stanovnici neke Zemlje Dembelije, nespremni za čudo koje ih je snašlo, a onda se u predstavi SNALAZE i zauzimaju svoja nova mesta u novom poretku!

Marko Gvero igra tog raspojasanog Beranžea, nekog nemarnog pijanca službenika, kao centralnu figuru tog sveta preokretanja – iskoristio je sve moguće glumačke veštine, da osvoji i ostvari svoj lik, koji je postao prototip za reazvoj situacije. Neobičnom energijom i sa mnogo neverovatnih detalja, Gvero je vladao scenom i klovnovskim vicevima, ali i brzinom unutrašnjih preokreta. Bravo! Marina Vodeničar, kao Dejzi, luckasta vetropirka, odlično je vozilam svoj zavodnički bicikl i bila isto toliko nespretna koliko i samozaljubljena i nemoćna da shvati preokret. Dragan Ostojić se ubedljivo klatario kao kelner i bio u svakoj čorbi mirodjija – sasvim na nivou svoje reputacije originalnosti i ubedljivosti. I svi ostali glumci – Djordje Marković, Nikola Joksimović, Slavoljub Matić, Mrija Ostojić, i Miljan Davidović, pa i statisti Jožef Pocik i Milan Vujić – svi su pratili vrlo razigran stil predstave i znali u svakom trenutku gde su i šta rade. A bilo je mnogo situacija koje su joneskovski razarale prividni sklad i red svega – odnosa, karaktera, dogadaja, priče i doživljaja. Predstava se igra u vrlo svedenoj scenografiji jarkih boja – autor Darko Nedeljković a kostime je – duhovito i vešto, kreirala Mirna Ilić. Kompozitor Srdjan Marković i dizajner zvuka Jakov Munižaba, podvukli su atmosferu pretnje i razaranja svega, što je dalo neophodnu podlogu za doživljaj NOSOROGA!

Zaista složena produkcija, ni malo nalik zamišljenoj provincijskoj predstavi – naprotiv, sve je delovalo sasvim velegradski i shvaćeno i odigrano – zrelo i jasno. Publika se srela sa neobičnim i hrabro postavljenim komadom uvek aktuelnog Ežena Jineska, a Snežana Ztrišić je sa ansamblom Kikindskog Narodnog Pozorišta uspela da otvori jednu novu stranicu pozorišta pred iznenandjenom publikom. Potrebno i odlično! Čestitam!

Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – sreda, 14.maj 2014

 bottom


Leave a Reply

Your email address will not be published.