Za Svetski dan pozorišta – „JULIJE CEZAR“ – ponedeljak, 27. mart

Posted by | March 21, 2017 | Aktuelno | No Comments

Poštovana publiko,

Na Svetski dan pozorišta, u ponedeljak, 27. marta, u 20 sati, imaćete jedinstvenu priliku da u Kikindi gledate predstavu „JULIJE CEZAR“ Vilijama Šekspira, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića.

Igraju:

  • SERGEJ TRIFUNOVIĆ
  • SAŠA TORLAKOVIĆ
  • BRANISLAV TRIFUNOVIĆ
  • JELENA MINIĆ
  • MARKO MARKOVIĆ
  • IRENA POPOVIĆ

CENA KARTE u pretprodaji je 800 dinara, a na dan igranja 1.000 dinara.

Rezervacije na 0230/ 422 638

Reč reditelja

„Tragedija Julije Cezar jedan je od najznačajnijih komada u istoriji dramske literature, a njen osnovni motiv – revolucija i politički prevrat, koji se, na kraju, kompromituju u sopstvenoj nemoći, obesmišljavajući tako fenomen istinske demokratije, nisu, na žalost, izgubili na svojoj aktuelnosti od vremena nastanka ovog komada, pa do danas. Pišući o ubistvu Julija Cezara u rimskom senatu, 44. godine p.n.e, Šekspir, u stvari, ispisuje tužnu priču o krahu plemenitih revolucionarnih htenja, koja se, u sudaru sa ličnim interesima, vlastoljubivošću i pohlepom samih revolucionara, pretvaraju u svoju nakaradnu suprotnost. Junaci antičkog Rima, postaju, petnaest vekova kasnije, Šekspirovi savremenici, uronjeni u spletke i zavere elizabetanskog dvora, ali i savremenici našeg istorijskog trenutka u kome je moguće poslednje decenije naše aktuelne istorije posmatrati kroz prizmu likova i odnosa Julija Cezara.
Hoćemo li i nakon ove predstave verovati u revoluciju, ili ćemo shvatiti da je reč tek o pukoj zameni društvenih elita? Hoće li nam postati jasno da jedni te isti ljudi, bili oni u izobilnoj poziciji vlasti, ili u lagodnoj poziciji opozicije, upravljaju našim životima poslednjih dvadesetak godina, smenjujući se na lestvici vlasti, i idući gore-dole, kao na kakvom palanačkom karuselu. Hoće li nam iznova prodati velike reči, držati zapaljive govore i nahuškati nas na još jednu pobunu na čijem će kraju „borba za opšte dobro“ prerasti u njihovu ličnu korist? Možemo li da prestanemo da verujemo u demokratiju ako nam se ona ruga u lice? Možemo li da trpimo autokratsku vlast samo zato što znamo da će jednog uzurpatora zameniti drugi? Možemo li da pristanemo na društva u kojima živimo, ako znamo da su zasnovana na laži? Možemo li da se borimo protiv laži, ako više ni sami ne znamo šta je istina?“


Leave a Reply

Your email address will not be published.