“ZEC, KORNJAČA I KOMPANIJA” Narodno pozorište Toša Jovanović, Zrenjanin

Posted by | April 23, 2015 | Aktuelno | No Comments

ornament

“ZEC, KORNJAČA I KOMPANIJA” Narodno pozorište Toša Jovanović, Zrenjanin

Petak 24, april u 11 sati

Po ideji reditelja predstave Dragoslava Todorovića – tekst napisala Milena Depolo, dizajn lutaka i dekora Jelena Milić Zlatković – premijera na LUTKARSKOJ SCENI NARODNOG POZORIŠTA TOŠA JOVANOVIĆ.

Reditelj predstave je Dragoslav Todorović Šilja publici poznat po predstvama Car bumbar, Veliki dobroćudni džin, Korak po korak i mnogim drugim.

Posle niza slabih, nedorečenih, poluinteligentnih, preambicioznih, nedoživljenih, neukusnih, poluuradjenih, pogrešnih, delimično shvaćenih…predstava, što za decu, što za odrasle, u Beogradu i Vojvodini, koje sam gledao u poslednje vreme – konačno se pojavila jedna ZAISTA sasvim zrela i dobro fundirana, odlično napisana i režirana – svrsishodna, lutka predstava za decu – u Narodnom Pozorištu Toša Jovanović u Zrenjaninu.
Poznato je da se uporan rad, dobra organizacija, pažljiv izbor repertoara i saradnika – u pozorištu UVEK isplati. Pomenuto pozorište, na Lutkarskoj sceni ispunjava sve ove uslove. Uz veliki broj iskusnih, vrlo stručnih autora i lutkarskih glumaca, sa velikom pažnjom u izradi materijala za ove složene pozorišne forme – na ovoj sceni nastupaju i vrlo pažljivo izabrani gosti, od kojih se očekuje novi kvalitet, dodatni stimulans ansamblu i visok umetnički rezultat. Tako je i Dragoslav Todorović došao da izrežira jedan zbir klasičnih poučnih basni, koje je on nazvao ZEC, KORNJAČA I KOMPANIJA, a po njegovoj ideji tekst je napisala Milena Depolo. Likovni dizajn predstave uradila je Jelena Milić Zlatković, a kompozitor je Vladimir Pejković. Ispostavilo se da je to ODLIČNA grupa autora u odličnoj kombinaciji – ne zna se šta je bilo zgodnije, smislenije, inteligentnije, maštovitieje – da li tekst, da li režija i koncept, da li izgled lutaka, da li muzika, da li specijalno duhovita animacija i gluma. Jednom rečju – ova predstava za decu ima jasan smisao, ima glavu i rep – razume je svako dete, ima pozorišnu čaroliju, ima visoku estetiku i duhovitost – sve on što je deci, videlo se na premijeri – i odraslima, dovoljan i važan razlog da provedu taj sat u pozorištu.
Basne koje su odabrane za predložak u predstavi, sve su redom vrlo poznate – ZEC I KORNJAČA, CVRČAK I MRAV, GAVRAN I LISICA, DVA OVNA NA BRVNU – i sve imaju jasnu poentu – moralni zaključak, ili naravoučenije – podučak koji se mora izvući na kraju svake od basni. Struktura cele predstave sklopljena je razumljivo, ali vrlo dinamično i maštovito. U carstvu životinja – u šumi, organizuje se zaniumljiva utakmica – takmičiće se u brzini zec i kornjača. Naravno taj početni apsurd, koji se u originalnoj basni svodi na to da je samohvali zec prosto, iz dosade zaspao u toku trke, pa ga je kornjača zaspalog prestigla, u ovoj predstavi je samo početak scenskog zapleta. Ovaj zec je, ne samo hvalisavac, nego je i bonvivan – voli da ide da se zabavi – u pozorište, koje se tu odnekud stvori, pa i u šumski bioskop. U medjuvremenu – vredna i uporna kornjača – koja u predstavi ima prezime – TEMELJNA – hoda li hoda – i naravno, pobedi hvalisavog i hitrog zeku. Tako se jednostavno i lako deci preporučuje – vredan i uporan rad da bi se dostigao neki životni cilj – što je i smisao dotične basne. U ostalim basnama koje se prikazuju u scenama kada zeka odsusutvuje iz trke – opet vidimo kako marljivost pobedjuje lakomislenost, a opet – u kasnijem dijalogu korn jače i zeca – pojavi se i ona humana teza da je mrav bio suviše surov u kažnjavanju nesrećnoig lakomislenog livadskog pevača – cvr
ka. Pa zatim slede i druge osobine, koje se kritkuju i ismevaju – uglavnom lakomislenost, lukavost, nasilništvo i tvrdoglavost – kako u kojoj prikazanoj basni. Jasan didaktički stav, koji se iz nekog razloga, u poslednje vreme ignoriše u lutkarskim predstavama za decu – u ovoj predstavi bio je sastavni deo koncepta i ukupne komunikacije i bio je lako prihvatljiv, nenametljiv, duhovit i pošteno, jednostavno – iskren. Vrhunac predstave – pre svega u veštini animacije – dostignut je u vrlo duhovitoj sceni pozorišta u pozorištu, gde se prikazuje basna DVA OVNA NA BRVNU. Vrlo dobro razradjene lutke ovnova, likovno bogate i vrlo pokretljive, duhovita animacija na malom prostoru scene u sceni – izazvali su salve smeha u publici, vrlo raspoloženoj i dobro zagrejanoj dotadašnjim duhovitim i scenski upečetljivim materijalom.
Poseban umetnički dogadjaj, čak bi se moglo reći i scensko ČUDO, predstavlja sekvenca bioskopa, u kome zeka sa publikom gleda basnu GAVRAN I LISICA. U ovoj sceni dolazi do izražaja moderan autorv dduh i savremeno shvatanje sinkretčke umetnosti pozorišta, u kome lutkarstvo i animacija, imaju ogromnu ulogu. Dakle ovaj bioskopski deo predstave, odigran je u formi pozorišta senki, a senke su opet bile animirane, svedene, majstorski predstavljene dodimenzionalne lutke iza ekrana. Ono što smo videli na tom ekranu bilo je vrhunski koncipirano na raskršću animacije i crtanog filma i, uspelo je u potpunosti. I basna je bila razumljiva i prikazana na neobičan način, tako da će zasigurno, ostati dugo upisana u sećanje dece gledalaca. BRAVO!
Pored navedenih likovnih i dramsko-komičnih elemenata scenske kompozicije – značajnu kariku u lancu dogadjanja na sceni, odigrala je stalno prisutna, živa, jasna, bodra i inteligentna muzika – animacija kompozitora Vladimira Pejkovića. I naravno ODLIČAN lutkarski ansambl Narodnog Pozorišta Toša Jovanović, ansambl pojedinaca koji dišu kao jedan, potpuno uklopljeni u matematiku i estetiku pokreta i govora, doživljaja i scenskog nastupa – u diskretnim crnim kostimima, ali izražajni u svakom pokretu lutke koju animiraju svako po jednu, ili u paru, saživljeni sa prostorom i dinamikom scene. Evo njihovih imena kako su navedenii u programu predstave – Miroslav Maćoš, Kristina Kardoš, Andrija Puška, Danilo Mihnjević, Snežana Popov, Nataša Milišić, Tatjana Barać, Snežana Kovačev Čelar, Vladimir Živin, Ester Farago i Nikola Lalić. Svi su oni igrali po nekolko uloga, animirali po nekoliko lutaka, asisitirali kolegama, makar i za samo jedan pokretz lutke, ali su bili deo velike pozorišne mašinerije, koja je radila perfektno, bez zastoja i bez kvarova, sa velikim entuzijazmom i energijom – radnom i kreativnom.

bottom


Leave a Reply

Your email address will not be published.