Sava Savanović vampirska simfonija
- Adapter i reditelj
- Nikola Zavišić
- Dramaturginja
- Bojana Marić
- Kostimografkinja
- Suna Kažić
- Kompozitorka
- Sanja Lončar
- Direktor
- Brane Marijanović
- Šef tehnike
- Jožef Pocik
- Majstor svetla
- Vladimir Crnomarković
- Majstor tona
- Vladimir Karanović
- Suflerka‐inspicijentkinja
- Dubravka Knežević
- Garderoberke
- Irenke Virag i Senka Udicki
- Šminerka‐maskerka
- Aleksandra Kaločanj‐Mohači
- Tehnika
- Borislav Golušin, Mile Talijanov i Đorđe Marjanović
- Saradnik na izradi scenografije
- Jovan Isakov
- Saradnik na izradi kostima
- Andraš Farkaš
- Organizatorka
- Snežana Živojinov
- Sava
- MARKO GVERO
- Janićije zvani Hans
- SLAVOLJUB MATIĆ
- Roksanda
- GORDANA ROŠČIĆ
- Bora Grbavi
- MINA SIMIĆ
- Petar Blagojević, voajer
- BRANISLAV ČUBRILO
- Ruža Vlajna, bludnica
- MARINA VODENIČAR
- Svetozar, bludnik
- MILJAN DAVIDOVIĆ
- Poleksija fon Esterhazi
- NIKOLA JOKSIMOVIĆ
- Ruzmila
- MARIJA OSTOJIĆ
- Austrijski doktor
- JOŽEF POCIK
Reč reditelja
Predstava „Sava Savanović – vampirska simfonija“ satirični je pogled na razliku koja zjapi između ruralne Srbije XIX veka i urbanog „belog sveta“ koji (u to vreme) predstavlja Beč sa svojim kulturnim i civilizacijskim vrednostima. Kroz priču o promeni nevaspitanog i nesofisticiranog, ali romantičnog seljaka Save Savanovića pratimo priču o razvoju našeg mentaliteta sa svim njegovim svetlim i mračnim stranama. Zbog sopstvenog prokletstva Sava (p)ostaje večno živ pošto ga ujede prvi pravi srpski vampir Petar Blagojević (inače otac Ruže Vlajne Blagojević, povampiren poodavno). Menja se i fizički i mentalno. Od živog seljaka postaje nemrtvi vampirski kicoš i žeMskaroš. Od ruralnog prevaranta – urbani filosof manirista. Od neobaveštenog i nezainteresovanog nikogovića on postaje „čovek svog vremena“ u dalekom Beču. Sava Savanović, dakle, doživljava neku vrstu duhovne renesanse i sreće se s XXI vekom u velikoj meri umoran, razočaran i svestan sebe i naroda kome pripada toliko da više ne može da bude optimista. U ovoj suludoj i bolnoj satiri postavljamo pitanja koliko smo civilizacijski kao nacija uopšte napredovali tokom istorije. Šta smo iz nje naučili? Odgovor smo znali i pre: NIŠTA. Možda će gledanje predstave makar malo da nam olakša teško breme muke koje – hteli mi to ili ne – svakako vučemo za sobom bivajući to što jesmo – pripadnici srpskog naroda.